EPS se brani: Nismo pravili profit Alti

Povodom problema u koje su zapale firme koje su poslovale sa i preko Alta banke (kojoj je oduzeta dozvola za radi i otišla je u stečaj), EPS navodi da ima razvijenu dugogodišnju saradnju i otvorene račune u još devet banaka u Srbiji: Addiko Bank a.d. Beograd, AikBank ad Beograd, Banca Intesa ad Beograd, Banka Poštanska štedionica ad Beograd, Bank of China Srbija ad Beograd, Erste Bank ad Novi Sad, NLB Banka ad Beograd, OTP banka Srbija ad Novi Sad, UniCredit Bank Srbija ad Beograd.

„Dominantan deo platnog prometa EPS-a odvijao se i odvija se preko Banke Poštanska štedionica. Preko računa u ovoj banci obaveze za električnu energiju plaćaju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz četiri regionalna područja – Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca. Preko računa u Alta banci naplata je vršena isključivo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd“, navodi EPS.

Radi sticanja prave slike to „isključivo Beograd“ znači da je Alta pokrivala plaćanje 27% svih domaćinstava u Srbiji, plus preduzetnike i male firme koje su takođe na garantovanom snabdevanju (tj. ne sklapaju komercijalne ugovore sa EPS-om).

Novac od naplate, kako navode, EPS nije čuvao niti akumulirao u Alta banci, već je on svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza kompanije, uz približno ujednačen dnevni priliv i odliv.

U trenutku oduzimanja licence banci, na računima EPS-a u Alta banci nalazilo se manje od 0,5% ukupnog mesečnog priliva od naplate električne energije i EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku, kaže se iz kompanije.

Provizija Alti „samo“ preko EPS-ove platforme

Iz državne energetske kompanije kažu i da je potpuno netačna tvrdnja da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za električnu energiju.

„Alta banka je bila i procesor plaćanja u okviru aplikacije i portala ’EPS Uvid u račun’, jer je kroz konkurentan i transparentan proces u skladu sa zakonom od šest banaka kojima je upućen javni poziv ponudila najnižu proviziju i najpovoljnije uslove, što je bilo u najboljem interesu kompanije i kupaca. Samo u ovoj ulozi banka je proviziju naplaćivala isključivo za plaćanja putem aplikacije/portala ’EPS Uvid u račun’“, navodi se u saopštenju.

Iz EPS-a napominju da na ovaj način plaća oko 5% njihovih kupaca a za ostalih 95% naplata provizije nema nikakve veze sa Alta bankom, jer za plaćanja poput e-bankinga, m-bankinga ili plaćanja na šalterima, proviziju zadržava institucija preko koje kupac obavlja transakciju.

„Apsolutno su netačni i navodi da su građani posredstvom EPS-a 'ulili' milijarde dinara ili da je EPS na računima Alta banke držao 426, 460 ili 479 milijardi dinara. Iznosi koji se pominju u javnosti, predstavljaju ukupne godišnje poslovne prihode EPS-a, a ne sredstva koja su se u bilo kom trenutku nalazila na računima kompanije u Alta banci ili bilo kojoj drugoj banci", navodi se u saopštenju.

Iz EPS-a ističu da je prelazak na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto preko Uprave za trezor, započet 2018. godine i sproveden fazno, u skladu sa prelaskom centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem. Kako se navodi, ovaj model, koji za građane i EPS nema nikakve dodatne troškove, primenjuje se već osam godina i predstavlja deo organizacije platnog prometa EPS-a.

Elektroprivreda Srbije ističe da ostaje posvećena stabilnom i odgovornom poslovanju i redovnom izmirivanju svih obaveza.

„Uz profesionalan menadžment, odgovorno upravljanje i dosledno poštovanje zakona Republike Srbije, sopstvenih akata i propisanih procedura, kompanija će i ubuduće poslovati odgovorno i u interesu građana i države“, navodi se u saopštenju.

EPS ističe da će „nastaviti da transparentno obaveštava javnost o svim pitanjima od značaja za poslovanje kompanije“, i apeluje na mediji i javnost da, kako su naveli, ne podležu senzacionalističkim i neutemeljenim objavama, već da informacije proveravaju i odgovorno pristupaju njihovom prenošenju.