FED očekuje još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja godine

Većina zvaničnika američkih Federalnih rezervi očekuje još jedno povećanje referentne kamatne stope do kraja 2026. godine, pokazuje zapisnik poslednje sednice FED-a, koji je preneo CNBC. U dokumentu se navodi da bi uporno visoke cene i stabilno tržište rada mogli da opravdaju novi potez, dok će odluka zavisiti od novih ekonomskih podataka i procene rizika. FED će o kamatama ponovo odlučivati 28. oktobra i 9. decembra, prema izveštaju o zapisniku.

„Većina učesnika ocenila je da bi još jedno povećanje ciljanog raspona kamatne stope na federalna sredstva verovatno bilo odgovarajuće do kraja godine“, navodi se u zapisniku FED-a. U dokumentu je istaknuto i da će buduće odluke biti zasnovane na novim ekonomskim pokazateljima i proceni rizika, pa se ne precizira kada bi eventualno povećanje moglo da bude sprovedeno.

FED je na septembarskoj sednici jednoglasno povećao referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, što je bilo prvo povećanje od 2023. godine, prema zapisniku. Od 18 zvaničnika Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu koji su dostavili projekcije, njih 16 očekivalo je još jedno povećanje do kraja 2026. godine, dok su kao grupa predvideli da tokom 2027. neće biti novih povećanja.

Ipak, noviji podaci o inflaciji i izjave pojedinih zvaničnika ukazuju na to da povećanje kamata već na oktobarskoj sednici nije izvesno, navodi se u materijalu. Bazni indeks izdataka za ličnu potrošnju, odnosno PCE, koji FED koristi kao glavni pokazatelj inflacije, porastao je u avgustu 3,0 odsto međugodišnje, dok je ukupna inflacija iznosila 3,4 odsto.

Oba pokazatelja ostala su iznad cilja FED-a od dva odsto, ali su bila niža od očekivanja, prema podacima navedenim u zapisniku. Zvaničnici centralne banke ocenili su da postoje rizici da inflacija ostane uporno visoka, dok je tržište rada „blizu maksimalne zaposlenosti“, a privredni rast ubrzan, navodi se u dokumentu.

Više kamatne stope ocenjene su kao mera osiguranja od mogućnosti da snažnija tražnja ili novi poremećaji na strani ponude dodatno podignu inflaciju. Istovremeno, prinosi na američke državne obveznice značajno su porasli i dostigli nivoe nezabeležene od 2002. godine, a zvaničnici su taj rast povezali sa očekivanjima viših kamata FED-a, ulaganjima u veštačku inteligenciju i stabilnim privrednim rastom. Ekonomisti centralne banke naveli su i neizvesnost u vezi sa najavom i sprovođenjem programa otkupa državnih obveznica Ministarstva finansija SAD.