Prinos na američke desetogodišnje obveznice mogao bi dostići šest odsto

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice mogao bi u bliskoj budućnosti da poraste na šest odsto, prvi put od 2000. godine, izjavio je 9. oktobra 2026. Dan Ivaskin, direktor za investicije u kompaniji Pimco, jednom od najvećih svetskih upravljača obvezničkim fondovima. Kao glavne razloge naveo je visoke cene nafte, strah od ubrzavanja inflacije i rastući javni dug SAD.

Prinos na desetogodišnje američke obveznice ove godine porastao je za gotovo 1,2 procenta, a nedavno je dostigao 5,34 odsto, što je najviši nivo od 2002. godine, prema podacima navedenim u izveštaju. Prinos se 9. oktobra 2026. kretao oko 5,29 odsto, ali Ivaskin smatra da bi mogao dodatno da poraste, dok na tržište utiču i tehnički faktori, uključujući prinudno zatvaranje gubitničkih pozicija hedž fondova i drugih investitora koji za trgovanje koriste pozajmljeni novac, prenosi Financial Times.

Američki državni prinosi predstavljaju važan orijentir za troškove zaduživanja širom sveta i vrednovanje finansijske imovine, navodi se u izvoru. Dalji rast prinosa zato bi mogao da pogodi tržište obveznica, akcije i korporativne obveznice, a Ivaskin upozorava da bi nivo od 5,5 odsto ili više verovatno izazvao znatno slabljenje oba tržišta, jer bi investitori zahtevali veći povraćaj za preuzimanje rizika ulaganja.

Pritisak na obveznice nije ograničen na SAD, pošto njihove cene padaju na svetskim tržištima, dok prinosi rastu zbog kombinacije skuplje energije, inflatornih očekivanja i procena da će kamatne stope ostati visoke duže nego što se ranije očekivalo, prema navodima iz izveštaja. Visoke cene nafte povećavaju troškove privrede i otežavaju centralnim bankama da obuzdaju inflaciju, čime se smanjuje prostor za snižavanje kamatnih stopa.

Dodatni faktor predstavlja procvat veštačke inteligencije, koji podstiče očekivanja snažnijeg ekonomskog rasta i utiče na procene buduće inflacije i kamatnih stopa, navodi se u izvoru. U takvim okolnostima investitori se prilagođavaju mogućnosti da će period jeftinijeg novca biti znatno kraći nego što su očekivali, dok je za tri meseca zaključno sa septembrom prinos na desetogodišnje američke državne obveznice zabeležio najveći kvartalni rast u ovom veku.

Procene o kretanju prinosa dolaze u trenutku pojačanog pritiska na svetska tržišta državnih obveznica, pod uticajem cena energije, inflacionih očekivanja, javnog duga i procene buduće putanje kamatnih stopa. Izvor navodi da američke državne obveznice zbog svoje uloge referentne tačke utiču na troškove finansiranja i vrednovanje različitih klasa finansijske imovine širom sveta.