Nobelova nagrada za mir ide Navi Pilaj: Procesuiranje ratnih zločinaca i genocida bez kompromisa

Pilaj je odigrala ključnu ulogu u tome da ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid budu procesuirani, rekao je predsednik Norveškog Nobelovog komiteta Jorgen Vatne Fridnes (Jørgen Watne Frydnes).

„Navi Pilaj je pozivala države i nacionalne lidere na odgovornost i donela nadu žrtvama nasilja i sukoba”, navodi se u saopštenju komiteta. „Na svim funkcijama koje je obavljala isticala je odgovornost pojedinaca i država da poštuju vladavinu prava.”

Od aparthejda do Haga

Pilaj je rođena 1941. u Durbanu, u porodici indijskih Tamila, u vreme aparthejda. Kako se navodi u biografiji, bila je prva žena nežnog porekla koja je u pokrajini Natal otvorila sopstvenu advokatsku kancelariju, a kao advokatica je branila antiaparthejdske aktiviste. Kasnije je bila sutkinja Visokog suda Južne Afrike, Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Njeno ime vezuje se za presudu Žan-Polu Akajesuu iz 1998. godine, prvu osuđujuću presudu za genocid koju je izreklo neko međunarodno sudsko telo. Presudom je silovanje prvi put prepoznato kao sredstvo genocida.

Od 2008. do 2014. Pilaj je bila visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Fridnes je rekao da komitet do trenutka objave nije uspeo da obavesti laureatkinju. „Moja poruka njoj bila bi: ako vidite da vas zove norveški broj, javite se”, poručio je novinarima u Oslu.

Nagrada i kontroverze

Nagrada se, prema volji švedskog pronalazača Alfreda Nobela, dodeljuje osobi ili instituciji koja je „učinila najviše ili najbolje za bratstvo među narodima”. Dobitnika bira komitet koji imenuje norveški parlament. Ovogodišnji laureati dele iznos od 12 miliona švedskih kruna, oko 1,2 miliona dolara.

Prošlogodišnja laureatkinja, venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado (María Corina Machado), nagrađena je za rad na promociji demokratskih prava u svojoj zemlji. Kasnije je svoje priznanje poklonila američkom predsedniku Donaldu Trampu, što su pojedini komentatori protumačili kao pokušaj uticaja na njegove odluke o budućnosti Venecuele.

Tramp je otvoreno vodio kampanju za nagradu i pre nego što je dodeljena Mačado, a u sredu je ponovo istakao svoju kandidaturu tvrdeći da je okončao osam ratova. Početkom godine povezao je i svoje nastojanje da preuzme kontrolu nad Grenlandom s tim što nije dobio Nobelovu nagradu za mir.

Među ranijim laureatima su japanska antinuklearna organizacija Nihon Hidankjo, novinari Marija Resa (Maria Ressa) i Dmitrij Muratov, nagrađeni za odbranu slobode izražavanja na Filipinima i u Rusiji, kao i bivši američki predsednik Barak Obama.