„Podržavljenje“ pre privatizacije: I Simpo pretvorio dug državi u kapital

Simpo Vranje, nekada vodeći srpski i ugledni jugoslovenski proizvođač je u prvom polugodištu 2026. imao neto gubitak od preko 760 miliona dinara (6,5 miliona evra), dok su mu troškovi za zaposlene premašili ukupne poslovne prihode.

Ova „dokapitalizacija“ bi mogla privremeno da olakša finansijsku situaciju, ali bez restrukturiranja kompanija teško može da ostvari profitabilno poslovanje, ocenjuje glavni analitičar Bloomberg Adrije, Mihael Blažeković.

"Dokapitalizacija za Simpo doneće privremeno olakšanje kako bi se pokrio obrtni kapital i kratkoročni dugovi, ali osnovno poslovanje i dalje je neprofitabilno pod teretom dugova i viška zaposlenih." Kompanija zapošljava više od 1.300 radnika i ima značajnu ulogu u lokalnoj privredi Vranja, ali prihod po zaposlenom iznosi svega 11.600 evra, dok evropski proizvođači nameštaja čijim se akcijama trguje na berzi ostvaruju više od 300.000 evra prihoda po zaposlenom“, kaže Blažeković.

Vlada, Fond PIO, RFZO, NSZ…

Skupština akcionara Simpa donela je 14. oktobra odluku o šestoj emisiji 11.840.344 obične akcije, računovodstvene vrednosti 240,99 dinara za deonicu. Emisija je, prema navodima iz izveštaja sa vanredne sednice, namenjena kvalifikovanom investitoru i zasniva se na zaključku Vlade Srbije o pretvaranju potraživanja po osnovu javnih prihoda u trajni ulog u kapitalu kompanije.

Reč je o potraživanjima Republike Srbije, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje i lokalnih samouprava.

Oktobarska odluka zamenila je prethodnu, donetu u avgustu, nakon što je Vlada promenila obračunski datum potraživanja sa 30. juna na 31. jul 2026. godine. Zbog toga je odluka o petoj emisiji akcija stavljena van snage, a usvojena je nova, šesta emisija.

Istovremeno je doneta odluka o smanjenju osnovnog kapitala radi pokrića gubitka. Posle tog smanjenja, osnovni kapital Simpa iznosi 4,82 milijarde dinara i podeljen je na 30.267.136 običnih akcija, računovodstvene vrednosti 159,26 dinara po akciji.

Na plate ode više nego što se naplati, a krediti papreni

Najnoviji finansijski izveštaj pokazuje da Simpo nastavlja da posluje sa značajnim gubicima. U prvih šest meseci 2026. kompanija je ostvarila 823 miliona dinara (7 miliona evra) poslovnih prihoda, dok su poslovni rashodi dostigli 1,73 milijarde dinara (14,7 miliona evra).

Tako je poslovni gubitak iznosio 904,8 miliona dinara, dok je neto gubitak dostigao 764,6 miliona dinara.

Posebno se izdvajaju troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, koji su u prvom polugodištu iznosili 962,6 miliona dinara, što je za oko 140 miliona dinara više od ukupnih poslovnih prihoda kompanije.

Osim niske produktivnosti, poslovanje Simpa opterećuju i dugovi. Prema podacima iz polugodišnjeg finansijskog izveštaja, kratkoročne obaveze kompanije na kraju juna iznosile su 5,17 milijardi dinara, od čega su kratkoročne finansijske obaveze činile 1,82 milijarde dinara. Dugoročne obaveze iznosile su dodatnih 1,17 milijardi dinara.

Istovremeno, kompanija je na kraju juna imala svega 44,9 miliona dinara gotovine, dok je neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti tokom prvih šest meseci dostigao 848,6 miliona dinara.

Blažeković ukazuje i na visoku cenu zaduživanja - prosečna kamatna stopa na dugove Simpa na dan 30. jun 2026. iznosila je 11,6%, što on poredi sa kamatama karakterističnim za dužnike sa špekulativnim, to jest "junk" kreditnim rejtingom.

„Proizvodnja nameštaja nije previše profitabilan biznis ni na nivou većih evropskih kompanija gde su marže profitabilnosti (EBITDA marža) između 5% i 15%. Velika konkurencija, masovna proizvodnja i orijentisanost na količine, a ne na premijumizaciju, nisu najbolji put za proizvođače nameštaja“, dodaje analitičar.

Konkurencija uživa veće marže

Razlike između Simpa i evropskih konkurenata jasno su vidljive i kada se uporede bruto marže. Prema podacima koje je analizirao Blažeković, bruto marža Simpa iznosi oko 22%, dok italijanski Dexelance ostvaruje 27%, švedska Nobia 34%, a francuski Roche Bobois čak 64%. Francuski proizvođač pritom ostvaruje znatno veću maržu zahvaljujući orijentaciji na premijum segment tržišta, odnosno nameštaj više cenovne kategorije.

Analitičar ocenjuje 22% kao "premalo da bi se pokrio trenutni broj zaposlenih, kao i kamate i otplate glavnice Simpa".

„Kada je reč o investitorima, ni ovde ne prolaze dobro proizvođači nameštaja. Akcije evropskih proizvođača padaju kroz godine, te dostižu niske nivoe", naglašava on, pozivajući se na podatak da su akcije posmatranih kompanija pale za preko 60% samo u poslednjih godinu dana, dok gledajući na više godina - taj pad se samo produžuje“, napominje analitičar.

Država već neko vreme pokušava da pronađe strateškog partnera za ovu kompaniju, koja je među 41. koja bi trebalo da se privatizuje. U maju prošle godine je najavljivano da bi spas za vranjskog proizvođača mogao da stigne iz Kine, ti razgovori nastavljeni su i u septembru, ali konkretan kineski investitor i uslovi eventualnog partnerstva još nisu javno predstavljeni.