Srbija i EU: Privreda napreduje, ali kompanije sve teže posluju po pravilima tržišta

Evropska komisija ocenjuje da Srbija ima dobro pripremljenu tržišnu ekonomiju, ali je u proteklih godinu dana ostvarila samo ograničen napredak. Pad stranih investicija, rast zarada brži od produktivnosti, nepredvidivi propisi, povlašćen položaj velikih kompanija i državnih preduzeća, kao i zastoj u reformi radnog zakonodavstva, ostaju ključne prepreke za privredu. Ipak, izveštaj donosi i nekoliko pozitivnih ocena, od stabilnosti bankarskog sektora (izveštaj rađen pre oduzimanja dozvole Alta banci) do rasta izvoza i približavanja životnog standarda evropskom proseku.

Srbija je u proteklih godinu dana ostvarila ograničen napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, dok su problemi u poslovnom okruženju i dalje posebno izraženi za mala i srednja preduzeća, ocenjuje Evropska komisija u godišnjem izveštaju o Srbiji za 2026. godinu, koji je 4. novembra predstavila evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

U dokumentu koji obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine, Komisija navodi da je Srbija dobro pripremljena u oblasti funkcionisanja tržišne ekonomije, ali da je napredak u reformama nedosledan. Istovremeno, u sposobnosti da se nosi sa konkurentskim pritiscima i tržišnim silama unutar EU, Srbija se nalazi između umerene i dobre pripremljenosti, uz takođe ograničen napredak.

Za kompanije je posebno važna ocena da poslovno okruženje i dalje opterećuju birokratija, slabosti vladavine prava, neefikasna i nedovoljno transparentna javna uprava, kao i nepredvidivost propisa. Komisija upozorava da su mala i srednja preduzeća posebno pogođena ovim problemima, dok velike kompanije, zahvaljujući većim kapacitetima, lakše podnose regulatorne i administrativne troškove.

Privredni rast se oporavio, ali SDI prepolovljene

Jedan od najvažnijih ekonomskih nalaza izveštaja odnosi se na usporavanje privrednog rasta u 2025. godini. Nakon rasta od 3,9 odsto u 2024, bruto domaći proizvod Srbije prošle godine povećan je za svega dva odsto.

Evropska komisija kao ključne razloge navodi domaću političku nestabilnost, sankcije jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji i globalne neizvesnosti u vezi sa trgovinom i carinama, što je negativno uticalo na poverenje potrošača i kompanija, investicije i izvoz.

Privreda se oporavila u prvoj polovini 2026. godine, kada je rast iznosio 3,2 odsto u prvom i 3,8 odsto u drugom kvartalu, pre svega zahvaljujući privatnoj potrošnji i građevinarstvu.

Ipak, investiciona slika ostaje nepovoljna. Neto priliv stranih direktnih investicija prepolovljen je u 2025. godini u odnosu na 2024, na 2,4 odsto BDP-a, a sličan nivo zadržan je i u prvoj polovini 2026. godine.

Evropska komisija istovremeno konstatuje da se razlika u životnom standardu između Srbije i EU blago smanjuje. BDP po stanovniku, izražen prema standardu kupovne moći, dostigao je 52 odsto proseka EU u 2025. godini, u odnosu na 48 odsto u 2023.

Male firme u nepovoljnijem položaju

Jedna od najdirektnijih kritika poslovnog ambijenta odnosi se na nejednake uslove poslovanja.

Evropska komisija navodi da kompanije i dalje trpe zbog nedovoljno transparentnog i predvidivog donošenja propisa, uključujući iznenadne izmene pravnog okvira, često bez adekvatnih konsultacija sa privredom.

Problem je, kako se navodi, i nejednaka raspodela regulatornih troškova. Male i srednje firme imaju manje kapaciteta da se prilagode promenama, dok velike kompanije i strani investitori često imaju direktniji pristup državnim institucijama i subvencijama.

U Srbiji je 2024. godine 99,4 odsto svih kompanija pripadalo sektoru malih i srednjih preduzeća. One su zapošljavale 64,4 odsto radnika van finansijskog sektora i ostvarivale 58,9 odsto ukupnog prometa privrede.

Uprkos tome, njihovo finansiranje ostaje skuplje nego za velike kompanije, a javni kreditno-garantni programi nisu dovoljno razvijeni, što dodatno otežava pristup kapitalu.

Komisija zato preporučuje da Srbija poveća finansijsku i tehničku podršku malim i srednjim preduzećima, unapredi konsultacije sa njima prilikom donošenja propisa i poveća njihovo uključivanje u domaće i međunarodne lance snabdevanja.

Državna preduzeća, subvencije i konkurencija

Evropska komisija upozorava da državna preduzeća i dalje imaju nesrazmerno veliki uticaj na privredu Srbije, posebno u energetici, transportu, telekomunikacijama, industriji i finansijama.

Njihovo dominantno prisustvo utiče na raspodelu resursa, konkurentnost i javne finansije, a Komisija ga povezuje i sa slabijim rezultatima u investicijama, inovacijama, produktivnosti, profitabilnosti i platnoj disciplini.

Prema proceni OECD-a koju citira Komisija, neto budžetski trošak državnih preduzeća iznosio je oko 0,8 odsto BDP-a u 2023. godini, pre svega zbog najvećih energetskih kompanija.

Iako je Srbija usvojila Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnom vlasništvu i prateće propise, njegova primena i dalje predstavlja izazov. Potrebno je unaprediti nadzor, nezavisnu internu reviziju, restrukturiranje preduzeća i transparentnost finansijskih podataka.

Problem je i nedosledna primena pravila o državnoj pomoći. Komisija navodi da se finansijska podrška često dodeljuje državnim preduzećima, velikim stranim investitorima i kompanijama povezanim sa državom, uz nedovoljnu transparentnost. Takva praksa, prema oceni EK, narušava ravnopravne uslove konkurencije i otežava rast privatnog sektora.

Problem sa javnim nabavkama

Posebno oštra ocena odnosi se na javne nabavke, oblast u kojoj Srbija tokom izveštajnog perioda nije ostvarila napredak.

Evropska komisija navodi da je Srbija nastavila da zaobilazi pravila javnih nabavki kroz međudržavne sporazume i posebne zakone, uključujući i projekte povezane sa organizacijom izložbe EXPO 2027.

Ukupna vrednost tržišta javnih nabavki u 2025. godini iznosila je 15 milijardi evra, dok je vrednost ugovora izuzetih iz primene Zakona o javnim nabavkama dostigla 7,05 milijardi evra, odnosno 47 odsto ukupne vrednosti. To je značajan rast u odnosu na 5,7 milijardi evra izuzetih nabavki u 2024. godini.

Komisija upozorava da se veliki deo izuzetih nabavki odnosi na infrastrukturne projekte, kod kojih se ugovori dodeljuju direktno, bez konkurentskih procedura.

Istovremeno, prosečan broj ponuda po tenderu ostao je 2,5, dok je u 47,05 odsto tendera pristigla samo jedna ponuda. Za privredu to znači da je tržište javnih nabavki i dalje opterećeno nedovoljnom konkurencijom, a Komisija traži dosledniju primenu zakona, veću transparentnost i jačanje institucija koje kontrolišu postupke.

Zarade rastu brže od produktivnosti, a radnika nema

Na tržištu rada Evropska komisija beleži stabilnost, ali i niz problema koji direktno utiču na poslovanje kompanija. Stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva iznosila je 66,8 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je stopa nezaposlenosti pala na 7,4 odsto. Međutim, pad nezaposlenosti delom je posledica smanjenja stope aktivnosti stanovništva, odnosno manjeg učešća radno sposobnih ljudi na tržištu rada.

Posebno zabrinjava činjenica da je rast zarada premašio rast produktivnosti. Neto plate povećane su nominalno za 11,3 odsto u periodu od januara do maja 2026. godine, dok je rast minimalne zarade dodatno podizao troškove rada.

Komisija navodi da je minimalna zarada povećana za 13,7 odsto u januaru 2025, za 9,4 odsto u oktobru iste godine i za 10,1 odsto u januaru 2026. godine, dostigavši oko 750 evra bruto. Dodatno povećanje minimalne cene rada od 9,2 odsto najavljeno je za januar 2027. godine.

Ovakav rast zarada, uz istovremeno jačanje realnog efektivnog kursa dinara, prema oceni EK stvara pritisak na cenovnu konkurentnost Srbije.

Komisija navodi da je realni efektivni kurs zasnovan na jediničnim troškovima rada apresirao za 5,8 odsto u 2025. godini, nakon rasta od 13,4 odsto u 2024. To znači da rast troškova rada, ukoliko nije praćen rastom produktivnosti, može da oslabi konkurentnost domaćih proizvođača i izvoznika na međunarodnom tržištu.

Nedostatak stručnih radnika i odlazak kadrova

Kompanije se suočavaju i sa problemom nedostatka odgovarajućih kadrova. Prema podacima koje Komisija navodi, trećina kompanija ima poteškoće u pronalaženju odgovarajućih kandidata, pri čemu su nedostatak veština, znanja i iskustva glavni razlozi.

Nedostatak radnika predstavlja prepreku za veće investicije, a deo problema ublažava se prilivom stranih radnika. Odlazak stanovništva i odliv mozgova ostaju dugoročan problem, sa negativnim uticajem na rast i nivo kvalifikacija radne snage.

Evropska komisija upozorava i da obrazovanje i obuke nisu dovoljno kvalitetni da odgovore na potrebe tržišta rada. Ulaganja u obrazovanje ostaju ispod proseka EU, dok je učešće odraslih u celoživotnom učenju nisko.

Posebno se ističe potreba za modernizacijom stručnog obrazovanja, boljom praksom u kompanijama i većim uključivanjem privatnog sektora u kreiranje obrazovnih programa.

Radno zakonodavstvo i dalje čeka reforme

U oblasti socijalne politike i zapošljavanja Srbija je, prema oceni Evropske komisije, umereno pripremljena, ali tokom izveštajnog perioda nije ostvarila napredak. Zakon o radu iz 2014. godine i dalje je samo delimično usklađen sa pravnim tekovinama EU, dok se konsultacije o novom zakonu i dalje očekuju.

Komisija traži i donošenje novog zakona o štrajku, pošto važeći propis iz 1996. godine nije usklađen sa standardima Međunarodne organizacije rada. Broj inspektora rada ostao je znatno ispod cilja predviđenog akcionim planom za Poglavlje 19, uprkos blagom povećanju tokom izveštajnog perioda.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti radnika migranata i mogućim slučajevima radne eksploatacije. Komisija navodi da Srbija nije u potpunosti odgovorila na preporuke Saveta Evrope u vezi sa proaktivnim istragama navoda o trgovini ljudima radi radne eksploatacije.

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, propisi iz 2023. godine i dalje su delimično usklađeni sa EU, dok je primena pojedinih odredbi odložena do januara 2027. godine. Slab je i socijalni dijalog. Nisu potpisani novi sektorski kolektivni ugovori, a Komisija traži jačanje kapaciteta socijalnih partnera i veću uključenost sindikata i poslodavaca u donošenje propisa.

Industrija slabi, istraživanje i razvoj daleko ispod EU

Evropska komisija upozorava da se doprinos industrije i poljoprivrede privredi Srbije smanjuje, dok usluge dominiraju ekonomskom strukturom. Učešće industrije u BDP-u palo je sa 21,5 odsto u 2024. na 20,3 odsto u 2025. godini. Učešće poljoprivrede smanjeno je sa 3,7 na 3,5 odsto.

Istovremeno, Srbija i dalje privlači investicije u proizvodnju, građevinarstvo i stručne, naučne i tehničke delatnosti. U 2025. godini najveći deo stranih direktnih investicija otišao je u prerađivačku industriju, građevinarstvo i stručne delatnosti.

Međutim, Komisija ocenjuje da model privlačenja stranih investicija kroz subvencije za novootvorena radna mesta nije u potpunosti usklađen sa ciljem industrijske politike da se prioritet da višoj dodatoj vrednosti, a ne samo nižim troškovima rada.

Ulaganja u istraživanje i razvoj ostaju niska. Srbija je 2024. godine za istraživanje izdvojila 0,93 odsto BDP-a, dok je prosek EU iznosio 2,24 odsto. Komisija navodi da je učešće privatnog sektora u finansiranju istraživanja i razvoja stagniralo na 45 odsto, što ukazuje na potrebu za snažnijim uključivanjem kompanija u inovacije.

Energetika ostaje jedna od najvećih slabosti

U energetici Komisija upozorava na zastarelu infrastrukturu, spor tempo zelene tranzicije i visoku zavisnost Srbije od ruskog gasa. Uprkos koracima ka diversifikaciji uvoza, uključujući nabavke iz Azerbejdžana i EU, Srbija i dalje redovno produžava kratkoročne ugovore o snabdevanju gasom.

Ugalj ostaje glavni izvor električne energije, dok regulatorne reforme i ulaganja u energetsku infrastrukturu ne napreduju dovoljno brzo.

Za kompanije, posebno energetski intenzivne proizvođače, ovo predstavlja dugoročan rizik u pogledu troškova, sigurnosti snabdevanja i usklađivanja sa evropskim klimatskim i regulatornim standardima.

Predvidivost poslovanja ključna

Zaključak koji se nameće iz izveštaja je da tempo pristupnih pregovora Srbije i dalje zavisi od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom.

Za privredu je, međutim, poruka iz izveštaja šira od formalnog evropskog puta. Srbija mora da unapredi predvidivost poslovnog okruženja, obezbedi ravnopravne uslove konkurencije, poveća produktivnost, reformiše državna preduzeća i ubrza usklađivanje radnog zakonodavstva sa evropskim standardima.

To su reforme koje nisu važne samo za članstvo u EU, već i za sposobnost domaćih kompanija da rastu, investiraju i dugoročno budu konkurentne na evropskom tržištu.