Već potrošen pad cena sirove hrane: Inflacija skočila gotovo duplo u septembru

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2026. godine, u odnosu na avgust 2026. godine, u proseku su povećane za 0,2% a u poređenju sa istim mesecom prošle godine, povećane su gotovo duplo – na 4,1%, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku. Od početka godine inflacija je svima umanjila vrednost imovine za 3,3%, u proseku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2026. godine, u odnosu na dvanaest meseci ranije, rast cena je zabeležen u grupama Alkoholna pića, duvan i narkotici (6,6%), Odeća i obuća (1,8%), Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (9,7%), Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (2,9%), Zdravlјe (7,7%), Transport (10,1%), Informisanje i komunikacije (2,2%), Rekreacija, sport i kultura (9,1%), Obrazovanje (1,2%), Restorani i hoteli (5,6%), Osiguranje i finansijske usluge (3,5%), Predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge (2,5%).

Pojeftinjenje je bilo jedino u kategoriji Hrana i bezalkoholna pića (1,3%).

Kod roba inflacija je 3,6% a kod usluga 5,8%, pokazuju podaci zvanične statistike.

NBS: Sve je kao što se očekivalo

Niska baza iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži odrazila se na to da međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bude 4,1 odsto, što je u skladu sa očekivanjima centralne banke, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi, mesečna inflacija u septembru od 0,2 odsto bila je određena poskupljenjem hrane, kao i nastavkom rasta cena naftnih derivata u uslovima produženog energetskog šoka, dok je nasuprot tome, sezonski uobičajeno, sniženje zabeleženo kod cena turističkih paket-aranžmana, kao i kod odeće i obuće.

Naglašava se i da je u okviru cena hrane, doprinos mesečnoj inflaciji dominantno potekao od rasta cena prerađene hrane (0,6 odsto) i svežeg mesa (1,7 odsto), u manjoj meri od cena svežeg povrća (0,7 odsto), dok su cene svežeg voća nastavile da beleže pad i on je u septembru iznosio 1,7 odsto.

Hrana je držala inflaciju na dnu, ali …

Efekat pojeftinjenja hrane, doduše one primarne i sa pijaca a ne i prehrane na rafovima prodavnica, se jasno vidi u zvaničnoj inflaciji. Međugodišnja inflacija u julu bila je 1,9% (prvi put ispod 3% od marta 2021.), a u avgustu 2,2%, da bi se u septembru već vratila na više do 4%, jer je hrana pojeftinila samo 1,3% međugodišnje (u avgustu -7,2%).

Međutim, bazna inflacija (koja isključuje hranu, energiju, alkohol i duvan), imala je sasvim drugu sliku u avgustu je dostigla 4,7%. Drugim rečima, pad cena hrane maskirao je jače pritiske u ostatku potrošačke korpe.

Hoće li pad cena hrane “zakucati” inflaciju? Odgovor je: ne u meri u kojoj se nadalo. Pad cena sirove hrane jeste doprineo da ukupna inflacija ostane niska, ali podaci iz septembra pokazuju da taj doprinos slabi. Bloomberg Adria navodi da je međugodišnja inflacija dostigla nivo koji je Narodna banka Srbije najavljivala za jesen, te da niska baza iz prošle godine i skuplji energenti povećavaju rizike. Cene hrane i dalje padaju na godišnjem nivou, ali sve sporije. Ako se taj trend nastavi, hrana više neće potiskivati ukupnu inflaciju, a pritiske iz goriva, komunalija i usluga neće biti ničim nadoknađeni.

NBS će pri odlučivanju o referentnoj kamatnoj stopi morati da insistira na razlikovanju prolaznih faktora, kao što je pad cena hrane, od trajnijih, koje pokazuje bazna inflacija. Na međugodišnjem nivou bazna inflacija je u septembru iznosila 4,9 odsto.

U borbi sa inflacijom moglo bi da pomogne i štivo laureata ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju, koji su se bavili upravo tim pitanjem: kako očekivanja i ponašanje domaćinstava i firmi oblikuju reakciju privrede na šokove, uključujući energetske.