BDP Srbije u prvih devet meseci 2026. porastao za 3,6 odsto
Realni BDP Srbije u prvih devet meseci 2026. godine povećan je za oko 3,6 odsto međugodišnje, dok je u trećem tromesečju rast iznosio četiri odsto, navodi se u MAT-u. Rast su predvodili usluge, trgovina i neto porezi, uz povećanje poljoprivredne proizvodnje od oko 11 odsto i industrije od 3,2 odsto u septembru.
Realni BDP Srbije u prvih devet meseci 2026. godine međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, dok je u trećem tromesečju zabeležen rast od četiri odsto, navodi se u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji izdaju Ekonomski institut iz Beograda i Privredna komora Srbije. Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, ovakav rezultat svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Posmatrano sa proizvodne strane, najznačajniji realni rast aktivnosti od početka godine beleže Ostale usluge, Neto porezi i Trgovina na veliko i malo, dok je poljoprivredna proizvodnja uvećana za oko 11 odsto. Industrijska proizvodnja je u septembru međugodišnje povećana za 3,2 odsto, a u okviru nje Prerađivački sektor za 5,1 odsto. Najveći doprinos rastu dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi.
Srbija se prema realnom rastu BDP-a dobro rangira i u dugom roku u poređenju sa evropskim zemljama. Prema evidenciji Evrostata, u odnosu na 2015. godinu, BDP Srbije je do sredine ove godine realno uvećan za 44,2 procenta, odnosno prosečno za 3,1 odsto godišnje. Ekonomija je rasla 2,4 puta brže od proseka EU, gde prosečni međugodišnji rast BDP-a iznosi oko 1,3 odsto.
To ukazuje da je Srbija u posmatranom periodu ostvarila uslovnu beta konvergenciju ka EU, odnosno da je kao manje razvijena ekonomija ostvarila brži rast od razvijenijih ekonomija, pri čemu se razlika između nje i EU postepeno smanjuje. Prema preliminarnim podacima Evrostata, BDP evrozone u trećem tromesečju 2026. godine uvećan je za 1,3 odsto međugodišnje, uz krhku i neujednačenu strukturu rasta koja se oslanja na pojedine zemlje, među kojima su Irska, Španija i Švedska.
U Francuskoj i Italiji zabeleženi su stagnacija ili pad, dok je Nemačka ostvarila međugodišnji rast od 1,2 odsto, uprkos industrijskim izazovima i nepovoljnim klimatskim faktorima, uključujući nizak vodostaj reke Rajne. To ukazuje da je otpornost evropske privrede prisutna, ali nije ujednačena niti dugoročno održiva bez strukturnih reformi.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije nastavila je da raste, uz brži rast izvoza od uvoza. U prvih devet meseci 2026. godine robni izvoz povećan je za 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 82,6 odsto, u odnosu na 79,5 odsto u istom periodu prethodne godine. Rast izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.
Srbija je, prema podacima Evrostata, u septembru zabeležila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama. Rast neto zarada u avgustu 2026. iznosio je 8,7 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prosečna neto zarada u julu bila 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
Inflacija je u septembru iznosila 4,1 odsto međugodišnje, pri čemu je njeno ubrzanje delom posledica baznog efekta iz prethodne godine, po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži. U septembru je devet od 27 zemalja članica EU imalo veću međugodišnju inflaciju od Srbije, navodi se u MAT-u.
