Poslednja nedelja roka za četvrtu ratu godišnjeg poreza na imovinu
Gradski sekretarijat za javne prihode Beograda saopštio je danas da je 16. novembar rok za uplatu obaveze za četvrti kvartal godišnjeg poreza na imovinu za 2026. godinu za poreske obveznike: preduzetnike, fizička i pravna lica. Isti je rok i za ostale obveznike po Srbiji.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja. Rok za četvrto tromesečje formalno ističe 14. novembra, ali kako je to subota, pomeren je na ponedeljak.
Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja u plaćanju, kao i pokretanje prekršajnog postupka.
Kamata i kazne
Na neplaćeni porez kamata se obračunava od prvog narednog dana nakon dospelosti. Kamata na neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka je referentnoj stopi NBS uvećanoj za deset procentnih poena. Pošto je NBS referentnu stopu zadržala na 5,75%, kamata iznosi 15,75% godipnje. Ko do 16. novembra ne uplati ratu, kamata mu teče od 17. novembra, a ako nije plaćao na vreme ni ranije, kamata „startuje“ automatski sa prvim danom nakon roka za kvartal.
Fizička lica koja kasne mogu biti kažnjena novčanom kaznom od 5.000 dinara. Za pravna lica i preduzetnike kazne su znatno veće. Za neplaćanje poreza propisane su prekršajne kazne od 10% do 50% dugovanog iznosa, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 za preduzetnika.
Ozbiljnije posledice sledе za utaju, odnosno nepodnošenje poreske prijave ili davanje netačnih podataka, na primer o površini ili postojanju objekta. Kazne za nepodnošenje prijave iznose od 20% do 75% utvrđenog poreza, a najmanje 400.000 dinara za pravno lice i 80.000 za preduzetnika.
Kada visina izbegnutog poreza pređe zakonom propisane pragove, reč je o krivičnom delu poreske utaje, a najstroža kazna, od tri do deset godina zatvora, predviđena je za iznose veće od 15 miliona dinara.
Stope miruju, porez raste
Ono što obveznike najviše pogađa nije formalno povećanje poreza, odnosno poreske stope, već osnovice - kretanje cena nekretnina. Opštine i gradovi zone i prosečne cene kvadratnog metra utvrđuju na osnovu podataka o prometu nepokretnosti. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena stana u Srbiji u prvom polugodištu 2026. iznosila je 100.157 evra, što je 15,81% više nego godinu ranije. Postojeći stanovi su poskupeli za 15,36%, a novogradnja za 15,14%.
U užem urbanom području Beograda kvadrat je u proseku koštao 3.219 evra, što je 13,94 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Na Savskom vencu je to bilo 4.210 evra, a na Rakovici 2.600. Iza prestonice su Novi Sad sa 2.359 evra po kvadratu, Niš sa 1.756 i Užice sa 1.634. Najpovoljniji je Kikinda sa 957 evra po kvadratu.
Za dobijanje potrebnih informacija o poreskoj obavezi obveznici u Beogradu se mogu javiti na brojeve telefona nadležnih opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograda ili se mogu obratiti nadležnim opštinskim odeljenjima Sekretarijata za javne prihode.
Obveznici mogu zvati ili doći svakog radnog dana od 8 do 14 časova, izuzev srede, kada je radno vreme sa strankama od 8 do 18.30 časova, navodi se u saopštenju beograskog sekretarijata.
