Zlato u bilansu firme: Kompanije u Srbiji sve češće štite kapital i metalom, a neke i zarade

Zlato je krajem januara 2026. dostiglo istorijski maksimum od 5.595 dolara za finu uncu. Od tada je značajno palo, danas je na nivou nešto ispod 4.000 dolara, što je i dalje oko cene od pre godinu dana, kada je istorijski prvi put probilo kotu od 4.000 dolara.

Pad izgleda značajan ali Georgi Hristov ukazuje da se sve mora posmatrati u kontekstu.

„Kada kažemo da je cena pala 25%, to zvuči strašno, ali u suštini nije tako. U odnosu na početak prethodne godine cena je porasla oko 120% pa je sasvim normalno da posle toga dođe do korekcije.“, objašnjava Hristov.

Uzrok pad cene vidi na drugim tržištima, gde sve više ljudi smatra da postoji balon na akcijama vezanim za veštačku inteligenciju i prodaje ih.

„Fondovi onda moraju brzo da obezbede likvidnost, pa prodaju i zlato.“, napominje naš sagovornik.

Kupujte kao centralne banke

Hristov ukazuje na ponašanje centralnih banaka, koje se ponašaju sasvim suprotno od manje iskusnih investitora.

„Centralne banke i dalje kupuju zlato, bez obzira na pad cene. Za njih je to kao kad pojeftine akcije. Kod neiskusnih investitora i na manje razvijenim tržištima je obrnuto ‒ kad cena krene da pada, ljudi brzo prodaju a čim krene da raste, plaše se da će propustiti priliku i svi ulaze.“, kaže stručnjak za zlato.

Hristov navodi da zlato u rezervama centralnih banaka po vrednosti sada učestvuje za oko 5% više nego obveznice država. Evropska centralna banka je u svom izveštaju zabeležila sličan pomak. Zlato je prvi put od 1996. godine po vrednosti prestiglo američke državne obveznice kao najveća rezervna imovina centralnih banaka.

Kada se pomene kupovina zlata kao investicija, obično pomislimo da bogate pojedince koji tako sačuvaju deo svoje imovine. Međutim, zlato je jednako tako imovina i za firme koje imaju određene količine gotovine a koja u suprotnom slučaju „sedi“ na računima ku bankama.

„Što je tržište razvijenije, to više firmi kupuje zlato, a naravno i više fizičkih lica. Preciznu statistiku o udelu zlata u imovini preduzeća nemamo ali znamo da je kod firmi to po pravilu dugoročno ulaganje. Fizička lica kupuju i prodaju češće, dok firme pristupaju strateški“, kaže Hristov.

U Srbiji je broj firmi koje imaju investiciono zlato još skroman, ali iz godine u godinu raste. Zanimljivo je da u tom ratu nema nekog izdvojenog sektora privrede iz kog bi dolazilo više kompanije nego iz nekog drugog.

„Od toga čime se firma bavi bitnije je ko je vodi, i koliko veruje bankarskom sistemu i sopstvenom poslu. Naši klijenti su uglavnom firme koje se bave nekim svojim poslom, a do toga da kupuju zlato su došli tako što su ga ranije kupovali kao fizička lica“, objašnjava Hristov.

Kupovina nije komplikovana

Sama kupovina investicionog zlata za kompanije ,kao ni za građane, nije komplikovan proces. Prepreka može biti samo neupućenost, a ona može da dođe i od strane onih koji bi to ipak trebalo da znaju, npr. knjigovođa.

„Neki klijenti se sreću sa problemom da im je knjigovođa rekao da ne mogu da kupe zlato kao pravno lice jer im treba dozvola za uvoz. To uopšte nije tako. Svaka kompanija može da kupi zlato, i sve je regulisano propisima.“, ističe ekspert za zlato.

Hristov objašnjava da postoje dva načina knjiženja zlata kao imovine kompanije. Prvi je godišnja revalorizacija ‒ zlato kupljeno za 100 dinara knjiži se na 130 ako toliko vredi u decembru, pa se razlika evidentira kao dobitak. Drugi je knjiženje po nabavnoj vrednosti ‒ zlato stoji u knjigama po 100 dinara, a kad ga prodate za 150, upišete 50 dinara zarade.

„Ako se firma bavi trgovinom zlata, može ga knjižiti kao robu. Za sam promet investicionog zlata posebna registracija ne postoji“, napominje Hristov.

Što se poreza tiče, Srbija je 2017. izmenila Zakon o PDV-u, pa je od 2018. promet investicionog zlata oslobođen tog poreza. Firma samo plaća porez na dobit na ostvarenu zaradu prilikom prodaje zlata.

Sa srebrom, plemenitim metalom koje se u svetu takođe koristi i kao zaštitna imovina, je drugačija situacija.

Srebro je industrijski metal i podleže PDV-u od 20%.

„Zlato je monetarni metal, a srebro se koristi pretežno u industriji i zbog toga ulaganje u srebro mora da ima malo duži horizont, jer morate da rastom cene nadoknadite tih 20% razlike. Interesovanje u Srbiji je manje nego u drugim zemljama, na primer u Norveškoj, gde postoji tradicija poklanjanja i nasleđivanja srebra. Imamo klijente koji kupuju velike količine, i mnogo malih investitora koji kupuju redovno u malim količinama. Mislim da srebro ima veliki potencijal, a za šest-sedam godina ćemo videti u kom smeru ide. Njegova uloga je strateška: industrija i države zavise od njega. Prema izveštajima, Indija i Rusija planiraju znatne kupovine“, napominje Hristov..

Hristov kaže da kompanije kupuju zlato jer im je to jednostvnije nego kupovina neke druge imovine – akcija, nekretnina ili obveznica.

„Kada kupujete fizičko zlato, sve je gotovo deset minuta. Pritom, nemate zavisnost od treće strane, ne pratite stalno brojke na ekranu da bi znali kada morate da prodate. Tu je i prednost nad ‚papirnim zlatiom‘, jer kod ETF-ova ipak imate treću stranu između sebe i svoje investicije“, kaže sagovornik BizSrbije.

Sama kupovina teče brzo i jednostavno ‒ izda se predračun za odabranu količinu, cena se „zaključava“ i firma ima dva sata da uplati dogovoreni iznos. Čim novac legne na račun, preuzima se zlato.

Pri prodaji firma izdaje račun, a isplata se završava za oko pola sata. Firma posle toga samo obaveštava knjigovođu da proknjiži račun.

Kupovina zlata od firmi, tzv otkup ne bi trebalo da zavisi od mesta gde je zlato kupljeno.

„Postoji, nažalost, praksa u Srbiji da se zlato kupljeno kod druge firme otkupljuje po manjoj ceni, To nije korektno i nigde u razvijenom svetu tako ne funkcioniše.“, ističe Hristov.

Kada ga imate, morate ga i čuvati

Za one koji kupuju fizičko zlato podrazumeva se da moraju i da ga potom negde čuvaju. Mnogi koji su zaintersovani za zlato ali ga još ne poseduju smatraju da to donosi dodatni trošak koji se mora uračunati u cenu operacije.

Hristov ovako ukazuje na „obim“ problema.

„Za 20.000 evra vreddnosti to su dve pločice zlata veličine debitne kartice. Tako da manje iznose firma može da drži u svom sefu, dok je za veće svakako sef u banci sigurniji izbor. Uslugu čuvanja zlata u Srbiji zakonski mogu da pružaju samo banke, tako da nikakve ‚privatne trezor‘e ne bih preporučio. Dešavalo se da ljudi s tim imaju problema i ovde i u regionu“, kaže Hrsitov.

Ukoliko neko želi da izhnese zlato iz zemlje, i to je sasvim legalno.

„Za iznošenje zlata iz zemlje potrebna je samo izvozna dozvola Ministarstva trgovine, koja se lako dobija samo je potrebna dokumentacija o kupovini. Prijava traje desetak minuta, komisija zaseda jednom nedeljno, a taksa je oko 100 evra.

Tu se otvara pitanje legalnih tokova zlata a Hristo upozorava na kupovinu mimo licenciranih trgovaca.

„Ako nađete dukat za 180 evra, a svi ga otkupljuju za 190, morate da se zapitate zašto bi vam ga neko prodao za 180. Uštedećete pet ili deset evra, a rizik snosite sami. Vi sigurno nemate mašine koje mogu da provere kvalitet zlata koje kupujete. Kod licenciranog trgovca rizik je na trgovcu, i zbog trgovci imaju i opremu i obučene ljude za to. Zbgo toga me čudi što su, prema istraživanju, mnogi kupovali od nepoznatih ljudi. I kada kupujete auto povedete menahničara da ga pregleda, što to ne bi važilo za investiciono zlato.“, naglašava Hristov.

Srbija je tek na početku

Hristov tvrdi da je tržište zlata u Srbiji još uvek na početku, a da već u komšiluku iammo primere kolio to može da bude velika stvar.

„Bugarska je među prvima u Evropi po trgovini fizičkim investicionim zlatom, a Nemačka je klasičan primer duge kulture štednje. Mi smo ovde tek krenuli. Problem je malo i kulutrološki, jer prema našim istraživanjima u Srbiji veliki broj ljudi štedi novac ali malo njih ga investira. Nadamo se da će se to promeniti, jer i ovde ima nekoliko dobrih lokalnih i regionalnih trgovaca, tržište se širi a sa porastom inveticione svesti procvetaće i tržište zlata“, uveren je Gerogi Hristov iz Tavex zlato i srebro.

O Tavex zlato i srebro

Tavex zlato&srebro je srpska članica Tavex grupe, trgovca investicionim zlatom i srebrom i devizama poreklom iz Estonije. Tavex je osnovan 1991. godine, investicionim zlatom se bavi od 2004. i jedna je od vodećih trgovaca plemenitim metalima i devizama u severnoj i jugoistočnoj Evropi. Prisutan je u 12 zemalja i opslužuje oko dva miliona klijenata a godišnje proda više od 11 tona zalta. U Srbij posluje od 2022. godine.